Проф. др Милан Р. Димитријевић, рођени Нишлија и један од најугледнијих светских стручњака у области неурологије, преминуо је у својој 94. години живота.
Професор Димитријевић се сматра утемељивачем савремене електричне стимулације у неурорехабилитацији. Његов рад дао је кључни допринос развоју терапијских метода у лечењу неуролошких обољења, остављајући дубок траг у савременим неуронаучним истраживањима широм света. Добитник је престижне Награде за животно дело (мај 2025.), коју му је доделила међународна фондација „Wings for Life“, као признање за његов пионирски допринос истраживањима функционалног опоравка након повреда кичмене мождине.
Оснивач области ресторативне неурологије и један од водећих истраживача у области људске неурофизиологије, проф. др Димитријевић је током више од пет деценија клиничког и научног рада оставио неизбрисив траг у савременој неурологији. Био је ментор стотинама постдипломаца и активни учесник у развоју нових приступа у неуролошкој пракси.
„Мој циљ је да своје знање поделим са стручњацима који су спремни да наставе истраживања, јер ниједно знање није коначно“, причао је професор. Професор Димитријевић је дипломирао медицину 1955., а докторирао 1966. на Универзитету у Љубљани где је био оснивач Института за неурологију при Медицинском факултету у Љубљани.
Своју постдокторску едукацију и праксу наставио је на угледним институцијама у Стокхолму, Љубљани, Марсеју и Линкöпингу. Током каријере је добио почасне докторске титуле Универзитета у Варшави и Линкoпингу. Такође је завршио специјализације из радиохемије на Универзитету у Београду и неурологије на чувеном Queen Square у Лондону. Највећи део каријере провео је у Сједињеним Америчким Државама, где је био професор и шеф Одељења за рестауративну неурологију и људску неуробиологију на колеџу у Тексасу. Поред тога, главни је истраживач Фондације за опоравак покрета у Ослу, Норвешка.
Професор Димитријевић аутор је више од 220 истраживачких извештаја, 190 научних радова објављених у рецензираним часописима, 56 поглавља у књигама и пет ауторских монографија. Његова истраживања била су усмерена претежно на функционалне поремећаје изазване повредама кичмене мождине. У јавности познат и по својим етичким начелима, професор Димитријевић је у више наврата истицао да га је на одлазак из родне земље натерала жеља да остане слободан човек.
„Нисам желео да будем члан партије. Хтео сам да останем слободан и посвећен раду“, изјавио је у једном приликом.
Захваљујући свом изузетном доприносу науци, посвећености раду и људском приступу професији, проф. др Милан Р. Димитријевић остаје трајна инспирација како за стручну, тако и за ширу јавност. Његов живот и каријера сведоче о томе како наука, када се споји са интегритетом и хуманошћу, може оставити трајан траг у животима људи широм света. Његов одлазак представља велики губитак за друштво и породицу, а његов допринос ће заувек остати урезан у срцима свих који су га познавали и са којима је радио.